Duhovni nemir često je Božji poziv ne ignoriraj ga
Osjećaš nemir, tjeskobu, prazninu… a ne znaš zašto? Možda ti život naizgled ide dobro, ali unutra – tišina. Suhoća. Pitanja. To je često znak da tvoja duša traži Boga.
Duhovni nemir nije slabost. To je poziv tvoje duše da se okreneš onome što zaista ispunjava Bogu. Kad se izgubiš u svakodnevici, lako zaboraviš tko si i kamo ideš.
Ali Bog ne zaboravlja. On ti tiho kuca na vrata srca, čeka da mu otvoriš. “Evo stojim na vratima i kucam: posluša li tko moj glas i otvori vrata, ući ću k njemu…” (Otk 3,20)
Ne traži ispunjenje u stvarima, ljudima, priznanjima one ne mogu dati mir koji daje On. Samo On poznaje dubine tvoga srca i zna što ti stvarno treba.
Kad uđeš u tišinu molitve, kad pročitaš redak Svetog pisma, kad prizoveš Njegovo ime – već tada duša počinje ozdravljati.
Zato ne ignoriraj znakove: umor koji nije fizički, nemir bez razloga, duboku čežnju da budeš “blizu nečega svetog”. To nije slabost – to je početak obraćenja i života u punini.
