Ponekad sjediš sam… možda u tišini večeri…
Nitko ne zna koliko ti je teško, nitko ne vidi tvoje misli koje tiho mole:
„Bože, još samo malo snage… još samo danas.“
Možda si i zaplakao, daleko od svih.
Ali znaj – Bog vidi suzu koju nitko drugi ne vidi.
Vidi tvoju vjernost u boli, tvoje srce koje ne odustaje, i ruku koja i dalje pomaže drugima, iako je i sama ranjena. Bog nije zaboravio tvoje molitve.
On šuti, ali ne zato što te ignorira – nego zato što priprema nešto bolje.
Možda ne odmah, možda ne na način koji očekuješ – ali na način koji će donijeti mir tvojoj duši.
Ne odustaj. Bog je bliži nego što misliš.